Jana nam priča priče – deo XVIII
DRAGE NAŠE
Moja mama ima puno drugarica. One stalno dolaze kod nas. Kaže mama da su sve to moje tetke… baš lepo što imamo moje sestre i ja tako puno tetaka. Zato što je tetka drugo ime za ljubav… Ne mogu sada ni da se setim koliko tetaka imam… I te naše tetke imaju decu, a to znači da imamo i puno bata i seka. Mi smo svi u stvari jedna veeeeeliiiika porodica. Ja bih jako volela kada bismo mogli svi da živimo u istoj kući. Ali, uvek neko „Ali“, ne postoji tolika kuća u koju bismo mogli svi da stanemo… A kad vaša Janči poraste, možda i budem arhi…ne znam kako se kaže, uglavnom možda i napravim jednu takvu kuću u kojoj ćemo svi živeti.
E sad, čula sam nešto jako lepo. Moja mama ima i puno nekih novih dugarica koje bih strašno,strašno želela da upoznam. Kaže mama da sve one imaju blizance… Zamislite!!! I tako ja sednem, pa maštam kako će jednog dana te mame sa svojim blizancima doći da se igramo svi zajedno!!! Jaaaoooo, što će to biti veselo!!! Ja već počela da pravim neki spisak šta će ko da radi, čime ćemo da obradujemo tu silnu decu i njihove mame. Pričam sa mojom dvojkom kako će to biti jedna velika, velika žurka… mi pitamo mamu kako se zovu te mame i njihove dvojke… Hihihi!!! Ona počne da nabraja i sve pomeša!!! O Bože, pa kako su mi one sve tetke, i kako su mi njihove dvojke bate i seke kad ne znaš ni kako se svi zovu, ni ko je čiji??? Ma nije to ni važno, kad se vidimo, valjda ćemo saznati ko je čiji… Naši smo, uostalom… Ja pitam kako izgledaju te moje tetke, a ona ni to baš ne ume da mi objasni… Nešto razmišljam- možda oni postoje samo u maminoj mašti, kao što u mojoj mašti žive svakakva stvorenja, ali o tome ću drugi put…. Ma nije, pokaže mi nekad na kompjuteru slike mama i dece- stvarno postoje, sve deca u paru!!! A što je lepo kad znaš koliko ih ima!!!
Danas se desilo nešto jako jako lepo… jedna od tih mojih novih tetaka je rodila, zamislite- blizance!!! Dva dečaka… Mama je prvo bila tako uplašena, da mi je bilo žao da je bilo šta pitam. Samo je ćutala, nešto tu radila po kući i gledala na sat, pa na telefon, pa opet sat, pa opet telefon… A onda joj se odjednom licem razvukao osmeh… Poljubila je tatu i rekla “Konačno su se rodili!!! Ne znam više ništa, samo znam da imamo još dve bebe!!!“ Tata se baš obradovao!!! I sestre i ja smo bile srećne!!! A tek mama… Prosto je nekako odahnula!!! A sad mi nešto opet deluje zabrinuto, ali neću ni da je pitam zašto…. uglavnom, danas je baš srećan dan. Mama je srećna što je ponovo postala tetka, i što su njene drugarice postale tetke!!!
A ja sam odlučila, nacrtaću puno puno divnih crteža, pomoći će mi moja dvojka i ove moje male nevaljalice, pa ćemo pozadi, mislim sa druge strane tih crteža napisati ovako: „ Drage naše tetke, molimo Vas da dođete kod nas da se konačno upoznamo i nikako ne smete da zaboravite da povedete svoju dečicu. Nije lepo da budemo rođaci, a da se ne poznajemo!!! Javite kad stižete. Vole Vas puno Jana, njena dvojka i bebe bliznakinje.“
Autor: Jovana Videnović
