Jana nam priča priče – deo XVII
LJUBAV
Nešto razmišljam ovih dana… Baš mi je žao dece koja ne poznaju Peku… Volela bih da ga upoznam sa celim svetom, zato što Peka to zaslužuje i zato što svi zaslužuju da ga upoznaju…
Peka je tatin brat. Peka ima godina koliko i moja mama. Peka je dobar, lep i pametan. Peka se najlepše smeje… Peka se sa nama igra do iznemoglosti i nikada ne kaže:“E sad je dosta, vreme je za spavanje…“
Imam i jednu tajnu. Peka je bio samo moj, dobro, bio je malo i dvojkin, ali samo malo. Onda su došle bebe. I tu sam ja malo bila uplašena- kako će to izgledati? Šta ću ja da radim ako on bude želeo da više vremena provodi sa bebama nego sa mnom? Često gledam slike- Peka me hrani kao bebu, presvlači, nosi. Ako tako bude i ove male, neće biti vremena za naše igrarije!!! Neću to nikome da kažem… A suzice se same kotrljaju niz obraze kad niko ne vidi….
Ma baš sam bila glupa!!! Ništa se u našem odnosu nije promenilo… On se tako malo poigra sa bebanama, ali onda se potpuno posveti meni. I dalje je sve isto. Peka i ja smo tim!!! Obilazimo radnje, tržne centre, kafiće. Mama i tata više nemaju baš puno vremena da se sa mnom šetkaju. A ja, eto volim da me ima svuda- u bioskopu, u pozorištu, u ksfiću, u igraonici, na klizanju…. I Peka me svuda vodi. Mi imamo samo naše razgovore. Imamo puno zajedničkih drugara. To su, znate, nekada bili Pekini drugari, a onda su postali i moji…
Naša najbolja drugarica je jedna Josa. Ona se udala, baš kao i moja mama… I ona je otišla daleko, najdalje od nas, čak u Australiju…. Peka mi je pokazao na karti gde je to. I mogu Vam reći, baš nam nedostaje. Ona je isto bila u našem timu. I išli smo svuda zajedno. A sada to ne možemo… Ali, bila nam je Josa skoro, pre nego što je pao sneg. Jao, što je lepa!!! I dogovorile smo se da ponovo dođe kad se prolepša vreme!!! Eto, Peka i ja je sada čekamo da dođe da nastavimo tamo gde smo stali…
Tužno je to kad se navikneš da je neko stalno tu, a onda odjednom ode negde daleko, na neko mesto odakle se ne može baš brzo doći…
Imamo mi druge drugare, ali prosto, nju niko ne može zameniti. Volim ja i te druge, ali moja Josa je moja Josa. I tačka.
E tako, sada poznajete i Josu…. Negoi, da se vratimo na priču… Dakle, Peka je moj super’star!!! Nije samo Peka. I tetka je odmah tu uz njega na mojoj listi omiljenih junaka!!! Pa da, oni su moji junaci, kao na filmu. Zato što su oni baš,baš posebni. Zato što im ja nikada nisam dosadna, zato što uvek imaju vremena za razgovor sa ovim radoznalcem i zato što me gledaju nekako drugačije od ostalih. Kaže mama da je to prava pravcijata ljubav… I baš sam srećna što je ljubav tako lepa!!! Ja licim na Peku. Licim i na tetku. A tetka i Peka ni malo ne lice. Kako sad to? Lepo, zato sto i tetka i Peka lice na ljubav, a ja licim na oboje…
E zato mi je jako žao što ima neke dece čiji tata i mama nemaju brata ili sestru. Odlučila sam, svako dete koje nema tetku ili strica, slobodno može da mi se javi da ga upoznam sa Pekom i mojom tetkom i onda će i oni upoznati ljubav i osetiti šta to znači kada osećaš da Te neko voli više od svega na svetu!!! A jako je lepo kada Te neko tako voli i kada Ti nekoga voliš na taj način…
Autor: Jovana Videnović
